Основни суд у Ваљеву

ИСТОРИЈА СУДА

          1804 године на Рељином пољу у Кршној Глави народни представници из свих села Ваљевске нахије хиљаду људи и попова установили су народни нахијски суд, први у устаничкој Србији. Суд је имао да се стара о одржавању реда у Ваљевској нахији и о снабдевању устаничке војске. То је, уједно, била и прва цивилна власт. Суд је у почетку заседао у Кличевцу, потом у Ваљеву. Чинили су га Петар Читак из Горњег Мушиђа и Јован Рабас из села Рабаса, а перовођа (писар) био је бранковински свештеник Матија Ђурђевић из Близоња. Уз њих су била и два пандура. Прота Матија Ненадовић је прописао одредбе о кажњавању најтежих кривичних дела што је представљало зачетак законодавне делатности у српској држави која се управо обнављала. Установљењу ваљевског нахијског суда претходила је одлука народне скупштине у Остружници, одржане крајем априла 1804 уз Карађорђево присуство, о постављању судова (магистрата) у ослобођеним нахијама. На тој скупштини била су и двојица Ненадовића, прота Матија и војвода Јаков, сазивачи нахијске скупштине на Рељином пољу.

          1809 године Правитељствујушћи совјет српски поставио је Ваљевски магистрат (суд) као званичну нахијску правосудну институцију, прву о чијем настанку има поузданих сведочанстава. То је учињено актом „Урежденије Совјета народња за Суд Вароши Ваљевске и тоја нахији”. Тим актом одређени су: састав суда; начин и место доношења судских одлука; приступање суду; однос старешина и грађана према суду; једнакост суђења; право суда да изриче све врсте казни с тим да више од 50 батина не сме досудити и да теже кривце шаље или Карађорђу или Совјету; приходи суда; број извршних органа (пандура); стварна и месна надлежност. Ваљевски магистрат могао је судити за сва дела сем за убиства. Први чланови Магистрата су постали: судија Ранко Петровић, старешина суда; „сударци” Милован Тадић и Ранко Мишковић; као секретари суда помињу се Сава Ђуричић и Петар Новаковић из Осијека (дошао у Ваљево 1805). Истовремено је војводи Јакову Ненадовићу забрањено да пред судом штити своје ро ђаке и ортаке, док је суду наложено да Јакову, као команданту нахије, указује дужно поштовање. Војводи је дато и право да од девет судских пандура, он поставља шесторицу.

          Законом о устројству општина и општинских власти од 24. марта 1866 године примирителни суд претворен је у Општински суд. Општински суд се старао о локалним интересима и обављао одређене судске и управно - полоицијске послове. Нови закон о општинама донет је 21. марта 1902 године када су општине постале основне управне и судске јединице.
          У периоду окупације 1941-1944 општинске и судске управе постављају окупацијске власти. Решењем Окружног Народног суда у Ваљеву, а по тражењу Повереништва за правосуђе у акту бр.180/45 од 16 јануара 1945 године почео је са радом Срески Народни суд у Ваљеву 23 јануара 1945 године. Изабране судије положиле су заклетву пред изабраним председником Народног суда у Ваљеву Драгутином Живановићем.
          Законом о организацији и територијалној надлежности судова у Републици Србији од 10 јуна 1966, а што је објављено у сл. Гласнику бр.25 од 25 јуна 1966 године формира се Општински суд у Ваљеву за територију општине Ваљево.
          Реформом судства, од 01 јануара 2010 године добија назив Основни суд у Ваљеву у чијој су надлежности, као судске јединице, бивши судови у општинама Уб, Лаjковац, Мионица, Љиг и Осечина.           Новом мрежом судова од 01 јануара 2014 године територијална надлежност Основног суда у Ваљеву обухвата територију града Ваљева и општине Осечина.

  

kodowanie html5 css, projektowanie stron internetowych , PSD2HTML, PSD HTML, proste strony www, cięcie PSD, tworzenie stron,