Основни суд у Ваљеву

Overa

          Овера уговора и исправа врши се на шалтерима Основног суда у холу приземља судске зграде, у седишту суда.
          Странка је дужна да приликом овере уговора у суду службенику овере достави на увид: личну карту, примерке уговора, признаницу о уплаћеној такси према Закону о судским таксама. При овери уговора у суду потребно је да лично буду присутни сви потписници уговора или евентуално, уколико то није могуће странке су дужне да приложе важеће пуномоћје, добијено од стране потписника уговора.
          Уколико странке нису у могућности да лично приступе у суд ради овере уговора, постоји могућност да службеници суда врше оверу уговора на терену, односно на локацији договореној са странком. Ова врста уговора оверава се тако што странка у писменој форми суду достави захтев или усмено путем телефона, када се договара тачна локација и време када ће се уговор оверити.

ZAKON O LEGALIZACIJI ISPRAVA U MEĐUNARODNOM PROMETU
POTVRDJENI BILATERALNI UGOVORI O MEĐUSOBNOM OSLOBAĐANJU JAVNIH ISPRAVA OD LEGALIZACIJE
UREDBA O RATIFIKACIJI KONVENCIJE O UKIDANJU POTREBE LEGALIZACIJE STRANIH JAVNIH ISPRAVA
DRŽAVE POTPISNICE KONVENCIJE O UKIDANJU POTREBE LEGALIZACIJE STRANIH JAVNIH ISPRAVA

ZAKON O LEGALIZACIJI ISPRAVA U MEĐUNARODNOM PROMETU
("Sl. list SFRJ", br. 6/73 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja)

Član 1
Legalizacija (u daljem tekstu: overavanje) isprava u međunarodnom prometu vrši se na način predviđen ovim zakonom, ako međunarodnim ugovorom koji obavezuje Jugoslaviju nije drukčije određeno.
Član 2
Overavanjem, u smislu ovog zakona, potvrđuju se verodostojnost potpisa lica koje je ispravu potpisalo i verodostojnost pečata stavljenog na ispravu.
Član 3
Javne isprave izdate u inostranstvu mogu se upotrebiti u Jugoslaviji samo ako ih je overio Savezni sekretarijat za inostrane poslove odnosno diplomatsko ili konzularno predstavništvo Jugoslavije u inostranstvu.
Inostrane javne isprave ne podležu overavanju u smislu ovog člana, ako, po osnovu uzajamnosti, ni jugoslovenske javne isprave ne podležu overavanju u državi čija je isprava u pitanju.
Pod javnim ispravama podrazumevaju se isprave koje se u državi u kojoj su izdate smatraju javnim ispravama i koje su izdate u obliku i na način propisanim zakonom odnosne države.
Član 4
Ako organ kome je inostrana javna isprava podneta posumnja u njenu verodostojnost, može zatražiti od Saveznog sekretarijata za inostrane poslove da proveri da li je ispravu izdao organ koji je u njoj označen.
Zahtev iz stava 1. ovog člana upućuje se preko republičkog odnosno pokrajinskog organa uprave nadležnog za poslove pravosuđa.
Član 5
Javne isprave izdate u Jugoslaviji, koje će se upotrebiti u inostranstvu, overiće se samo ako zakon zemlje u kojoj će se jugoslovenska isprava upotrebiti zahteva overavanje.
Član 6
Pre dostavljanja domaćih javnih isprava na overavanje nadležnom inostranom organu, domaće javne isprave prethodno overava Savezni sekretarijat za inostrane poslove odnosno diplomatsko ili konzularno predstavništvo Jugoslavije u inostranstvu.
Član 7
Savezni sekretarijat za inostrane poslove overiće domaće javne isprave radi njihove upotrebe u inostranstvu samo ako je, prethodno, potpis i pečat organa odnosno organizacije koji su izdali ispravu overio predsednik opštinskog suda ili sudija koga on odredi, a potpis predsednika suda odnosno sudije i pečat suda - republički odnosno pokrajinski organ uprave nadležan za poslove pravosuđa.
Predsednik odnosno sudija opštinskog suda mogu overiti samo one javne isprave koje su izdali organi i organizacije koji imaju sedište na području tog suda.
Javne isprave koje su izdali savezni, republički i pokrajinski organi i organizacije, ne podležu prethodnoj overi od strane organa iz stava 1. ovog člana, već ove isprave overava neposredno Savezni sekretarijat za inostrane poslove.
Član 8
Jugoslovenske isprave radi njihove upotrebe u državama koje su članice Haške konvencije o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava ("Službeni list SFRJ", br. 10/62 - Dodatak: Međunarodni ugovori i drugi sporazumi), overava opštinski sud i republički odnosno pokrajinski organ uprave nadležan za poslove pravosuđa.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, opštinski sud može overiti samo isprave koje su izdali organi i organizacije koje imaju sedište na području tog suda, a republički odnosno pokrajinski organ uprave nadležan za poslove pravosuđa - isprave koje su izdali organi i organizacije koji imaju sedište na području ma kog opštinskog suda na teritoriji republike odnosno autonomne pokrajine.
Overavanje, u smislu ovog člana, vrši u opštinskom sudu predsednik suda ili sudija koga on odredi, a u republičkom odnosno pokrajinskom organu uprave nadležnom za poslove pravosuđa - radnik koga odredi starešina tog organa.
Član 9
Lica koja nisu jugoslovenski državljani mogu zahtevati nostrifikaciju svedočanstva o završenoj školi ili stečenom doktoratu nauka u inostranstvu, ako imaju pravni interes da im se to prizna u Jugoslaviji.
Član 10
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o legalizaciji isprava u međunarodnom saobraćaju ("Službeni list FNRJ", br. 44/46) i odredba člana 1. stav 2. Zakona o nostrifikaciji školskih svedočanstava stečenih u inostranstvu ("Službeni list SFRJ", br. 12/67).
Član 11
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".
 

Potvrđeni bilateralni ugovori o međusobnom oslobađanju javnih isprava od legalizacije

1. ALŽIR

Ugovor o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima između SFRJ i DNR Alžir od 31.03.1982. stupio na snagu 29.12.1983. (Sl.list SFRJ MU br.2/1983).
Napomena: Ugovorno stanje sa Alžirom nije konsolidovano.Alžirski organi zahtevaju diplomatsko-konzularnu legalizaciju isprava iz Srbije.

2. AUSTRIJA

Ugovor o pravnom saobraćaju između FNRJ i R.Austrije od 16.12.1954. stupio na snagu11.12.1955. (Dodatak Sl.lista br.8/1955.).

3. BELGIJA

1.Sporazum o pravnoj pomoći u građevinskim i trgovačkim stvarima između SFRJ i Kraljevine Belgije od 24.09.1971. stupio na snagu 01.06.1972.
(Sl.list SFRJ br.7/1974).
2.Konvencija o izdavanju izvoda iz matičnih knjiga i oslobođenju od legalizacije između SFRJ i Kraljevine Belgije od 24.09.1971. stupila na snagu 01.12.1972. (Sl.list SFRJ br.55/1972).

4. BELORUSIJA

Ugovor između Republike Srbije i Republike Belorusije o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima je potpisan 12.03.2013. (Sl. glasnik RS MU br. 13/2013 od 27.11.2013.). Stupio na snagu 19.12.2013. godine.

5. BOSNA I HERCEGOVINA

1.Ugovor između Srbije i Crne Gore i Bosne i Hercegovine o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima od 24.02.2005. stupio na snagu 09.02.2006.(Sl.list SCG MU br.6/2005).
2. Ugovor između R.Srbije i BiH o izmenama i dopunama Ugovor između SCG i BiH o pravnoj pomoći u građanskim od 26.02.2010. Stupio na snagu 10.02.2011. (Sl.glasnik RS MU 13/2010).

6. BUGARSKA

Ugovor o uzajamnoj pravnoj pomoći između FNRJ i NR Bugarske od 23.03.1956. stupio na snagu 26.01.1957.(Dodatak Sl.lista br.1/1957).

7. GRČKA

Konvencija o uzajamnim pravnim odnosima između FNRJ i Kraljevine Grčke od 18.06.1959. stupila na snagu 31.03.1960.(Dodatak Sl.lista br.7/1960).

8. IRAK

Ugovor o pravnoj i sudskoj saradnji između SFRJ i Republike Iraka od 23.05.1986.Stupio na snagu 11.08.1987. (Sl.list SFRJ MU br.1/1987).

(Napomena: privremeno suspendovan i irački organi zahtevaju diplomatsko-konzularnu legalizaciju isprava iz Srbije).

9. ITALIJA

Konvencija između FNRJ i Italijanske Republike o uzajamnoj pravnoj pomoći u građanskim i upravnim stvarima od 03.12.1960. stupio na snagu 19.01.1967. (Dodatak Sl.lista br.5/1963).
(Napomena: Italijanski organi često zahtevaju da navedene vrste isprava iz Srbije budu snabdevene potvrdom apostil).

10. KIPAR

Ugovor o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima između SFRJ i Republike Kipar od 19.09.1984.stupio na snagu 15.02.1987.
(Sl.list SFRJ MU br.2/1986).

11. LIBIJA

Konvencija o konzularnim odnosim između SFRJ i SN Libijske Arapske Džamahirije od 01.07.1981. Stupio na snagu 20.10.1982.(Sl.list SFRJ MU br.2/1984).
(Napomena: Libijski organi zahtevaju diplomatsko-konzularnu legalizaciju javnih isprava iz Srbije).

12. MADjARSKA

1.Ugovor o uzajamnom pravnom saobraćaju između SFRJ i NR Mađarske od 07.03.1968. stupio na snagu 18.01.1969.(Dodatak Sl.lista br.3/1968)
2. Ugovor o izmenama i dopunama Ugovora o uzajamnom pravnom saobraćaju između SFRJ i NR Mađarske od 25.04.1986. stupio na snagu 05.12.1987.
(Sl.list SFRJ MUbr.1/1987).

13. MAKEDONIJA

Ugovor između R.Srbije i R.Makedonije o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima od 29.11.2011. Stupio na snagu 05.02.2013. (Sl.glasnik RS MU br.5/2012.).

14. MONGOLIJA

Ugovor o pružanju pravne pomoći u građanskim, porodičnim i krivičnim stvarima između SFRJ i Mongolske Narodne Republike od 08.06.1981. stupio na snagu 24.03.1983.(Sl.list SFRJ MU br.7/1982).

15. POLjSKA

Ugovor o pravnom saobraćaju u građanskim i krivičnim stvarima između FNRJ i NR Poljske od 06.02.1960. stupio na snagu 05.06.1963.
(Dodatak Sl.lista br.5/1963).

16. RUMUNIJA

.Ugovor između FNRJ i Rumunske Narodne Republike o pravnoj pomoći od 18.10.1960. stupio na snagu 01.10.1961.(Dodatak Sl.lista br.8/1961).

17. RUSIJA

Ugovor o pravnoj pomoći u građanskim, porodičnim i krivičnim stvarima između FNRJ i SSSR-a od 24.02.1962. stupio na snagu 26.05.1963.
(Dodatak Sl.lista FNRJ 5/1963).

18. SLOVAČKA

Ugovor o regulisanju pravnih odnosa u građanskim, porodičnim i krivičnim stvarima između SFRJ i Čehoslovačke od 20.01.1964. koji je stupio na snagu 02.08.1964. godine (Sl.list SFRJ MU 13/64).

19. UKRAJINA

Ugovor o pravnoj pomoći u građanskim, porodičnim i krivičnim stvarima između FNRJ i SSSR-a od 24.02.1962. stupio na snagu 26.05.1963.
(Dodatak Sl.lista FNRJ 5/1963)
Napomena: Ukrajina je prihvatila primenu ovog sporazuma i prihvata isprave iz Srbije bez legalizacije.

20. FRANCUSKA

1.Konvencija o izdavanju isprava o ličnom stanju i o oslobođenju legalizacije između SFRJ i Francuske Republike od 29.oktobra 1969. godine („Službeni list SFRJ"-Dodatak broj 3/1971).
2.Sporazum između Saveta ministara SCG i Vlade R. Francuske o sukcesiji bilateralnih ugovora zaključenih između SFRJ i Francuske od 26.marta 2003. godine („Službeni list SCG-Dodatak" 6/2003), oslobađa od legalizacije javne isprave o ličnom stanju državljana država potpisnica.
3.Konvencija o priznavanju i izvršenju sudskih odluka u građanskim i trgovačkim stvarima između vlade SFRJ i Vlade Republike Francuske od 18. maja 1971.godine („Službeni list SFRJ"-Dodatak broj 7/1972.), u članu 10. tačka 3.predviđa da dokumenta koja se podnose u postupku priznanja ili izvršenja sudske odluke u građanskim stvarima, uključujući i lično i porodično pravo, kao i u trgovačkim stvarima „ne podležu legalizaciji", samo moraju biti propraćena prevodom overenim od strane diplomatskog ili konzularnog službenika, zakletog tumača, ili od strane svakog lica koje je u tu svrhu ovlašćeno u jednoj od dve države".

21. HRVATSKA

Ugovor između Savezne Republike Jugoslavije i Republike Hrvatske o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima od 15.09.1997. stupio na snagu 28.05.1998.(Sl.list SRJ MU br.1/98).

22. CRNA GORA

Ugovor između Republike Srbije i Crne Gore o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima od 29.05.2009. stupio na snagu 11.06.2010. (Sl.glasnik RS MU br.1/2010).

23. ČEŠKA

Ugovor o regulisanju pravnih odnosa u građanskim, porodičnim i krivičnim stvarima između SFRJ i Čehoslovačke od 20.01.1964. stupio na snagu 02.08.1964.(Dodatak Sl.lista SFRJ br.13/1964).

UREDBA
O RATIFIKACIJI KONVENCIJE O UKIDANJU POTREBE LEGALIZACIJE STRANIH JAVNIH ISPRAVA
("Sl. list FNRJ - Međunarodni ugovori i drugi sporazumi", br. 10/62)


ČLAN 1
Ratifikuje se Konvencija o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava, potpisana u Hagu 5. oktobra 1961. godine, koja u originalu na francuskom i u prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi:
 
KONVENCIJA
O UKIDANJU POTREBE LEGALIZACIJE STRANIH JAVNIH ISPRAVA


Države potpisnice ove konvencije,želeći da ukinu potrebu diplomatske ili konzularne legalizacije stranih javnih isprava, odlučile su da zaključe radi toga konvenciju i saglasile su se u sledećem:
Član 1
Ova konvencija primenjuje se na javne isprave koje su sačinjene na teritoriji jedne države ugovornice, a treba da se upotrebe na teritoriji druge države ugovornice.
Stranim javnim ispravama, u smislu ove konvencije, smatraju se:
a) isprave koje je izdao organ ili službenik državnog pravosuđa, uključujući i one koje je izdalo javno tužilaštvo, šef sudske pisarnice (greffier) ili sudski izvršitelj (huissier de justice);
b) administrativne isprave;
c) isprave koje je izdao ili overio javni beležnik;
d) službene izjave, kao što su navodi o upisu u javne knjige, overa tačnosti datuma, overa potpisa, - kad su stavljene na privatne isprave.
Međutim, ova konvencija se ne primenjuje:
a) na isprave koje su izdali diplomatski ili konzularni agenti;
b) na administrativne isprave koje se neposredno odnose na neki trgovinski ili carinski posao.
Član 2
Svaka država ugovornica oslobađa od legalizacije one isprave na koje se primenjuje ova konvencija i koje treba da se upotrebe na njenoj teritorij. Legalizacija u smislu ove konvencije predstavlja formalnost kojom diplomatski ili konzularni agenti one zemlje na čijoj teritoriji isprava treba da se upotrebi, potvrđuju verodostojnost potpisa, svojstvo u kojem je potpisnik te isprave postupio i, u slučaju potrebe, istovetnost pečata ili žiga kojim je ta isprava snabdevena.
Član 31)
Jedina formalnost koja može da se zahteva za potvrdu verodostojnosti potpisa, svojstva u kojem je potpisnik isprave postupio i, u slučaju potrebe istovetnosti pečata ili žiga kojim je ta isprava snabdevena, jeste stavljanje potvrde navedene u članu 4, i izdate od strane nadležnog organa one države od koje isprava potiče.
Međutim, ni formalnost navedena u prethodnom stavu ne može se zahtevati ako je ona zakonima, propisima ili običajima koji su na snazi u državi gde se isprava upotrebljava ili sporazumom između dve ili više država ugovornica, ukinuta, uprošćena ili je takva isprava oslobođena legalizacije.
_______________
1) Potpuni tekst Završnog akta videti u aktima i dokumentima IX zasedanja (1960. - sveska 1).
Član 4
Potvrda predviđena u članu 3, stav prvi, stavlja se na samu ispravu li na njen dodatak; ona mora biti saobražena obrascu priloženom ovoj konvenciji.
Ona međutim, može biti sastavljena na službenom jeziku one vlasti koja je izdaje. I navodi koje ona sadrži mogu biti stavljeni na nekom drugom jeziku. Ali naslov "Apostille (Convention de la Haye du 5 octobre 1961)" mora da glasi na francuskom jeziku.
Član 5
Potvrda se izdaje na molbu potpisnika ili svakog drugog imaoca isprave.
Propisno ispunjena, ona potvrđuje verodostojnost potpisa, svojstvo u kojem je potpisnik isprave postupio i, u slučaju potrebe, istinitost pečata ili žiga kojim je isprava snabdevena.
Potpis, pečat ili žig na potvrdi oslobođeni su overe.
Član 6
Svaka država ugovornica odrediće odgovarajuće organe vlasti nadležne za izdavanje potvrde predviđene u članu 3 stav prvi.
O tome određivanju ona će izvestiti Ministarstvo inostranih poslova Holandije, prilikom deponovanja svog instrumenata o ratifikaciji ili pristupanju, ili svoje izjave o proširenju. Ona će to Ministarstvo izvestiti i o svakoj promeni nastaloj u određivanju tih organa vlasti.
Član 7
Svaki organ vlasti označen shodno članu 6 mora imati knjigu ili kartoteku u kojoj vodi izdate potvrde, i to:
a) redni broj i datum potvrde;
b) ime potpisnika javne isprave i svojstvo u kojem je on postupio, ili za isprave na kojima nema potpisa, označenje one vlasti koja je stavila pečat ili žig.
Na traženje svakog zainteresovanog lica, vlast koja je izdala potvrdu dužna je da proveri da li se podaci upisani u potvrdu slažu s podacima u knjizi ili kartoteci.
Član 8
Ako između dve ili više država ugovornica postoji ugovor, konvencija ili sporazum, koji sadrži odredbe na osnovu kojih overa potpisa, pečata ili žiga podleži izvesnim formalnostima, ova konvenciona to ukida samo ako su navedene formalnosti strožije od one koja je predviđena u članovima 3 i 4.
Član 9
Savaka država ugovornica preduzeće potrebne mere kako bi se izbeglo da njeni diplomatski ili konzularni agenti pristupaju legalizaciji u slučajevima za koje ova konvencija propisuje oslobođenje od toga.
Član 10
Ova konvencija otvorena je za potpis onih država koje su bile predstavljene na IX zasedanju Haške konferencije za međunarodno privatno pravo, kao i za potpis Irske, Islanda, Lihtenštajna i Turske.
Ona će biti ratifikovana, i ratifikacioni instrumenti predati na čuvanje Ministarstvu inostranih poslova Holandije.
Član 11
Ova konvencija stupa na snagu šezdesetog dana od deponovanja trećeg ratifikacionog instrumenta predviđenog u članu 10 stav 2.
Za svaku državu potpisnicu koja je bude ratifikovala naknadno, konvencija će stupiti na snagu šezdesetog dana od deponovanja njenog ratifikacionog instrumenta.
Član 12
Svaka država koja nije pomenuta u članu 10 može da pristupi ovoj konvenciji posle njenog stupanja na snagu, u smislu člana 11 stav prvi. Instrument o pristupanju predaće se na čuvanje Ministarstvu inostranih poslova Holandije.
Pristupanje će imati dejstvo samo u odnosima između države koja pristupa i onih država ugovornica koje ne budu stavile prigovor na to u roku od šest meseci po prijemu saopštenja predviđenog u članu 15 pod d). Takav prigovor saopštava se Ministarstvu inostranih poslova Holandije.
Između države koja pristupa i onih država koje ne stave prigovor na to pristupanje, konvencija stupa na snagu šezdesetog dana po isteku roka od šest meseci pomenutog u prethodnom stavu.
Član 132)
Prilikom potpisivanja, ratifikovanja ili pristupanja svaka država može da izjavi da ovu konvenciju proteže na sve teritorije koje ona predstavlja u međunarodnim odnosima ili na jednu ili više njih. Ta izjava počinje da proizvodi dejstvo u času kad konvencija stupi na snagu za tu državu.
Posle toga, svako proširenje takve vrste saopštiće se Ministarstvu inostranih poslova Holandije.
Kad se izjava o proširenju daje prilikom potpisivanja ili ratifikovanja, konvencija stupa na snagu za teritorije predviđene shodno odredbama člana 11. Kad se izjava o proširenju daje prilikom pristupanja, konvencija stupa na snagu za teritorije predviđene shodno odredbama člana 12.
___________________
2) Treba predvideti da će u instrumentu koji Ministarstvo inostranih poslova Holandije bude otvorilo za potpis, sadržina stava 3 glasiti: "Kad izjavu o proširenju bude dala država koja je potpisala i ratifikovala konvenciju, ova će stupiti na snagu za teritorije predviđene shodno odredbama člana 11. Kad izjavu o proširenju bude dala država koja je pristupila konvenciji, ova će stupiti na snagu za teritorije predviđene u smislu odredaba člana 12."
Član 14
Važnost ove konvencije traje 5 godina, računajući od dana njenog stupanja na snagu shodno članu 11 stav prvi, što važi i za one države koje je naknadno ratifikuju ili joj pristupe.
Konvencija će se obnavljati prećutno po isteku svakih pet godina, izuzev u slučaju otkaza.
Otkaz se dostavlja Ministarstvu inostranih poslova Holandije, najmanje šest meseci pre isteka roka od pet godina.
On može da se ograniči samo na izvesne od onih teritorija na koje se konvencija primenjuje.
Otkaz važi samo za državu koja ga je dala. Konvencija ostaje na snazi za ostale države ugovornice.
Član 15
Ministarstvo inostranih poslova Holandije obavestiće države predviđene u članu 10, kao i one države koje joj budu pristupile shodno odredbama člana 12:
a) o saopštenjima predviđenim u članu 6, stav 2;
b) o potpisima i ratifikacijama predviđenim u članu 10;
c) o datumu stupanja na snagu ove konvencije, shodno odredbama člana 11 stav prvi;
d) o pristupanjima i prigovorima predviđenim u članu 12, kao i o datumu stupanja u dejstvo tih pristupanja;
e) o proširenjima predviđenim u članu 13 i o datumu njihovog stupanja u dejstvo;
f) o otkazima predviđenim u članu 14 stav 3.
U potvrdu čega su dole potpisani, propisno ovlašćeni, stavili svoj potpis na ovu konvenciju.
Sačinjeno u Hagu, 5. oktobra 1961. godine na francuskom i engleskom, s tim da je francuski tekst verodostojan u slučaju razlike u tekstovima, u jednom primerku koji će biti predat na čuvanje Arhivi Vlade Holandije, i čiji će po jedan overen prepis, veran originalu, diplomatskim putem biti dostavljen svakoj državi koja je bila predstavljena na IX zasedanju Haške konferencije za međunarodno privatno pravo, kao i Irskoj, Islandu, Lihtenštajnu i Turskoj.
Za Saveznu Republiku  
Nemačku: dr J. Löns, s. r.
Za Austriju: dr. Georg Afuhs, s .r.
Za Francusku: Etienne Coïdan, s. r.
   9. oktobra 1961.
Za Grčku: P. A. Verykios, s. r.
Za Luksemburg: J. Kremer, s. r.
Za Ujedinjeno Kraljevstvo   
Velike Britanije i Severne  A. N. Noble, s. r.
Irske: 19. oktobra 1961.
Za Švajcarsku: M. Scherler, s. r.
Za Jugoslaviju: Rade Lukić, s. r.
   (pod rezervom ratifikacije)
 
Prilog
OBRAZAC POTVRDE
Potvrda će imati oblik kvadrata, sa stranom
od 9 santimetara najmanje
   
A P O S T I L L E
(Convention de la Haye du 5 octobre 1961)
 
1. Zemlja: ________________________________________
   Da je ova javna isprava
2. potpisana od strane _______________________________
3. u svojstvu ______________________________________
4. snabdevanja pečatom, žigom _______________________
_________________________________________________
tvrdi
5. u _______________ 6. na dan ___________________
7. (naziv organa vlasti) ______________________________
_________________________________________________
8. pod br. ________
9. Pečat (žig):                                                                    10. Potpis
   ___________                                                                   _________
   
 

Države potpisnice Konvencije o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava

Uredba o ratifikaciji Konvencije o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava, potpisane u Hagu 5. oktobra 1961. godine, objavljena je u „Službenom listu SFRJ“-Dodatak Međunarodni ugovori i drugi sporazumi broj 10/1962.
Savezna Republika Jugoslavija, sukcesor bivše SFRJ, izjavom o sukcesiji, od 26.aprila.2001. godine nastavila je kontinuirano članstvo.
Republika Srbija, kao pravni sledbenik državne zajednice Srbija i Crna Gora, Odlukom Narodne Skupštine Republike Srbije od 05.juna.2006. godine, nastavila je kontinuirano članstvo.
Depozitar Haške konvencije je Vlada Kraljevine Holandije.
Broj država potpisnica Haške ili Apostille (Apostil) Konvencije je oko 100.
Nazivi država u spisku država su na srpskom i engleskom jeziku.
Datum iza naziva države označava datum stupanja na snagu Haške Konvencije za tu državu. Zvaničan spisak država potpisnica
Države potpisnice grupisane su po azbučnom redu. (Proveriti aktuelno stanje na zvaničnom spisku)
A B V G D Dj E Ž Z I J K L Lj M N Nj O P R S T Ć U F H C Č Dž Š
A
Albanija (Albania)  09.05.2004.
Andora (Andorra)  31.12.1966.
Antigva i Barbuda (Antigua and Barbuda)  01.11.1981.
Argentina (Argentina)  18.02.1988.
Australija (Australia)  16.03.1995.
Austrija (Austria)  13.01.1968.
Azerbejdzan (Azerbaian)  02.03.2005.
B
Barbados (Barbados)  30.11.1966.
Bahami (Bahamas) 10.07.1973.
Bahrein (Bahrain) 31.12.2013.
Belgija (Belgium)  09.02.1976
Belize (Belize)  11.04.1993.
Belorusija (Belarus)  31.05.1992.
Bocvana (Botswana)  30.09.1966.
Bosna i Hercegovina (Bosnia and Herzegovina)  24.01.1965.
Bruneji Darusalam  (Brunei Darussalam)  03.12.1987.
Bugarska (Bulgaria)  29.04.2001.
V
Venecuela (Venezuela)  16.03.1999.
Vanuatu (Vanuatu) 01.08.2008.
G
Grenada (Grenada)  07.02.1974.
Grčka (Greece)  18.05.1985.
Gruzija (Georgia)  14.05.2007.
D
Danska (Denmark)  29.12.2006.
Dominika (Dominica)  03.11.1978
Dominikanska Republika (Dominican Republic) 30.08.2009.
E
Ekvador (Ecuador)  02.04.2005.
El Salvador  (El Salvador)  31.05.1996.
Estonija (Estonia)  30.09.2001.
Z
Zelenortska ostrava (Cape Verde) 13.02.2010.
I
Izrael (Israel)  14.08.1978.
Indija (India)  14.07.2005.
Irska (Ireland)  09.03.1999.
Island (Iceland)  27.11.2004.
Italija (Italy)  11.02.1978.
J
Japan (Japan)  27.07.1970.
Jermenija (Armenia)  14.08.1994.
Južna Afrika (South Africa)  .30.04.1995.
K
Kazahstan (Kazakhstan)  30.01.2001.
Kina samo region Hong Kong (China-Hong Kong)  25.04.1965.-u kontinuitetu
Kina samo region Makao (China-Macao)  04.02.1969.-u kontinuitetu
Kipar (Cyprus)  30.04.1973.
Kirgistan (Kyrgyzstan) 31.07.2011.
Kolumbija (Colombia)  30.01.2001.
Koreja Republika (Korea, Republic of)  14.07.2007.
Kosta Rika (Costa Rica) 14.12.2011.
Kukova ostrva (Cook Islands)  30.04.2005.
L
Lesoto (Lesotho)  04.10.1966.
Letonija (Latvia)  30.01.1996.
Liberija (Liberia)  08.02.1996.
Litvanija (Lithuania)  19.07.1997.
Lihtenštajn (Liechtenstein)  17.09.1972.
Luksemburg (Luxembourg)  03.06.1997.
M
Mađarska (Hungary)  18.01.1973.
Makedonija, Republika –BJR (FYR of Macedonia)  24.01.1965.
Malavi (Malawi)  02.12.1967.
Malta (Malta)  03.03.1968.
Maršalska ostrva (Marshall Islands)  14.08.1992.
Mauricijus (Mauritius)  12.03.1968.
Meksiko (Mexico)  14.08.1995.
Moldavija Republika (Moldova Republic of)  16.03.2007.
Monako (Monako)  31.12.2002.
Mongolija (Mongolia) 31.12.2009.
N
Namibija (Namibia)  30.01.2001.
Nemačka (Germany)  13.02.1966.
Niju (Niue)  02.03.1999.
Nikaragva (Nicaragua) 14.05.2013.
Novi Zeland (New Zealand) - 22.11.2001.
Norveška (Norway)  29.07.1983.

O
Oman (Oman) 30.01.2012.
P
Panama (Panama)  04.08.1991.
Paragvaj (Paraguay) 01.09.2014.
Peru (Peru) 30.09.2010.
Poljska (Poland)  14.08.2005.
Portugalija (Portugal)  04.02.1969.
R
Rumunija (Romania)  16.03.2001.
Ruska Federacija (Russian Federation)..31.05.1992.
S
Samoa (Samoa)  13.09.1999.
San Marino (San Marino)  13.02.1995.
Santa Lucija (Saint Lucia)  31.07.2002.
Sao Tome i Principi (Sao Tome e Principe)  13.09.2008.
Svazilend (Swaziland)  06.09.1968.
Sejšeli (Seychelles)  31.03.1979.
Sent Vinsent i Grenadini (Saint Vincent and the Grenadines)  27.10.1979.
Sent Kits i Nevis (Saint Kitts and Nevis)  14.12.1994.
Sjedinjene Američke Države (United States of America)  15.10.1981.
Slovačka (Slovakia)  18.02.2002.
Slovenija (Slovenia)  24.01.1965.
Srbija (Serbia)  24.01.1965.
Surinem (Suriname)  25.11.1975.
T
Tongo (Tonga)  04.06.1970.
Trinidad i Tobago (Trinidad and Tobago)  14.07.2000.
Turska (Turkey)  29.09.1985.
U
Uzbekistan (Uzbekistan) 15.04.2012.
Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severna Irska (United Kingdom of Great Britain and Northern Ireland)  24.01.1965.
Ukrajina (Ukraine)  22.12.2003.
Urugvaj (Uruguay) 14.10.2012.
F
Fidzi (Fiji)  10.10.1970.
Finska (Finland)  26.08.1985.
Francuska (France)  24.01.1965.
H
Holandija (Netherlands)  08.10.1965.
Honduras (Honduras)  30.09.2004.
Hrvatska (Croatia)  24.01.1965.
C
Crna Gora (Montenegro)  03.06.2006.
Č
Češka Republika (Czech Republic)  26.03.1999.
Š
Švajcarska (Switzerland)  11.03.1973.
Švedska (Sweden)  01.05.1999.
Španija (Spain)  25.09.1978.
 
ČLAN 2
Ova uredba stupa na snagu osmog dana po objavljivanju u "Službenom listu FNRJ"

kodowanie html5 css, projektowanie stron internetowych , PSD2HTML, PSD HTML, proste strony www, cięcie PSD, tworzenie stron,